Šta treba znati pre polaganja

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR) predstavlja obavezan korak za sve koji žele da se bave ovom profesijom. Ispit se sastoji iz četiri dela i zahteva temeljitu pripremu.

Struktura ispita

• 1. deo: Zakon o radu, penzioni i zdravstveni sistem (3 pitanja)
• 2. deo: Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i evropske direktive (3 pitanja)
• 3. deo: Pismeni rad - procena rizika za konkretno radno mesto
• 4. deo: Pismeni i usmeni deo - mere bezbednosti u određenoj grani privrede

Važno je napomenuti da ako padnete bilo koji deo, moraćete da ponavljate samo onaj deo koji niste položili, osim u slučaju pada prvog ili drugog dela kada morate da ponavljate ceo ispit.

Priprema i literatura

Za pripremu ispita najčešće se koristi priručnik izdat od strane Više tehničke škole iz Novog Sada, koji sadrži sve potrebne oblasti. Knjiga ima oko 410 strana i svaka lekcija predstavlja potencijalno ispitno pitanje.

Ključni dokumenti za učenje:

• Zakon o radu
• Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
• Evropske direktive na kojima je naš zakon zasnovan
• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu

Mnogi kandidati koriste i skraćene skripte koje kruže među polagačima, ali važno je naglasiti da je potrebno poznavati celokupnu materiju jer ispitivači mogu postaviti bilo koje pitanje iz gradiva.

Iskustva sa polaganja

Prema iskustvima kandidata, ispit traje u proseku 5-6 sati i odvija se u Ministarstvu rada u Beogradu, obično vikendom. Komisija se sastoji od četiri ispitivača, svaki za svoj deo ispita.

Saveti za uspešno polaganje:

• Dovoljno vremena posvetite učenju - priprema obično traje 2-5 meseci
• Fokusirajte se na suštinu - nije potrebno učiti tačne brojeve članova i stavova
• Pratite odgovaranje drugih kandidata dok čekate svoj red
• Ponesite hranu i piće jer ispit traje dugo
• Kod pismenog dela možete koristiti literaturu, ali morate razumeti gradivo

Ispitivači uglavnom žele da pomognu kandidatima, ali očekuju da pokažete razumevanje materije. Važno je ne ćutati i pokušati odgovoriti na pitanje makar na osnovnom nivou.

Često postavljana pitanja

Da li je obavezna obuka pre polaganja?

Obuka nije obavezna, ali se preporučuje, posebno kandidatima kojima ovo nije struka. Viša tehnička škola u Novom Sadu organizuje pripremnu nastavu koja traje 6-7 nedelja.

Ko može da polaže ispit?

Ispit može da polaže svako, bez obzira na prethodno iskustvo. Međutim, za dobijanje licence za preglede i ispitivanja potrebno je imati visoku stručnu spremu i minimum 3 godine iskustva u oblasti.

Koliko košta polaganje?

Cena pripremne nastave sa priručnikom iznosi oko 29.000 dinara, dok sam ispit košta dodatnih 12.000 dinara. Ukoliko se prijavite direktno u Ministarstvu, cena je niža.

Kako izgleda pismeni deo?

Za pismeni deo dobijate dve teme: procenu rizika za radno mesto u vašoj firmi i mere bezbednosti za određenu granu privrede. Imate 2 sata za pisanje, a zatim branite svoj rad pred ispitivačima.

Licenca i dalji rad

Nakon položenog ispita, možete raditi kao lice za BZNR u jednoj firmi. Za rad u više firmi istovremeno ili za izradu akata o proceni rizika za druge firme, potrebna je licenca.

Uslovi za licencu:

• Visoka stručna sprema (VII stepen)
• Položen stručni ispit za BZNR
• Minimum 3 godine iskustva na poslovima bezbednosti i zdravlja na radu

Važno je napomenuti da diploma položenog ispita važi zauvek, osim u slučaju promene zakona koji može zahtevati ponovno polaganje.

Zaključni saveti

Polaganje stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu zahteva ozbiljnu pripremu, ali uz dobru organizaciju i upornost svako može da ga položi. Ključni faktori uspeha su:

• Dovoljno vremena posvećeno učenju (minimum 2 meseca intenzivnog rada)
• Razumevanje suštine, a ne samo bubanje napamet
• Poznavanje prakse - posebno važno za pismeni deo
• Stručna literatura i pravilnici kao osnovni izvor informacija
• Pracenje promena u zakonodavstvu

Iako ispit izgleda zastrašujuće, statistika pokazuje da većina kandidata koji su se dobro pripremili uspešno polaže u prvom pokušaju. Najčešći razlozi neuspeha su nedovoljna priprema i potcenjivanje posebnog dela ispita.