Da li promeniti prezime nakon braka? Sve dileme, iskustva i saveti

Odlučiti kako ćete se zvati nakon stupanja u brak jedna je od onih, naizgled jednostavnih, ali zapravo vrlo složenih odluka. Iza nje stoje emocije, tradicija, lični identitet, a neretko i strah od birokratije. Razgovori na forumima i u širem društvu pokazuju da je ova tema uvek aktuelna i puna različitih, često oprečnih mišljenja. Ovaj članak je posvećen svim aspektima te odluke - od onih najintimnijih, emotivnih razloga, do potpuno praktičnih posledica koje promena prezimena nosi.

Emotivna strana medalje: Prezime kao deo identiteta

Za mnoge žene, devojačko prezime je mnogo više od tek kombinacije slova. Ono je deo njihovog identiteta, veza sa porodicom iz koje potiču, a posebno sa ocem, majkom, precima. "Volim svoje specifično prezime i nerado bih ga promenila u neko '-ić' prezime. To mi dođe kao da menjaš 'Dis' u 'Jovanović'", izjavljuje jedna od učesnica diskusije. Osećaj gubitka dela sebe, gubitka veze sa svojom istorijom, može biti vrlo jak i bitan faktor u odluci da se prezime zadrži.

Posebno je to slučaj kada žena nema braću, pa je njeno prezime jedini nosilac loze njenog oca. "Jedini razlog zašto bih želela da zadržim svoje prezime i dodam muževljevo je to što moj tata nema sina... Vremenom bih se osećala kao da se i loza mog oca produžila", kaže jedna od učesnica. Iako se biološki geni prenose bez obzira na prezime, simbolička težina prezimena kao nosioca porodičnog imena ostaje.

S druge strane, za neke žene, uzimanje muževljevog prezimena je lep, romantičan gest, simbol stvaranja nove, jedinstvene porodice. "Meni je bas lep obicaj da zena uzima muzevljevo prezime i da se svi u porodici isto prezivaju. To mi je veoma romanticno", ističe jedna sagovornica. Ovaj gest vidi se kao pripadanje, kao spajanje dve ljudi u jednu celinu pod zajedničkim imenom.

Često se postavlja i pitanje poštovanja. Da li žena ne poštuje muža ako ne uzme njegovo prezime? Ili, pak, muž ne poštuje ženu ako insistira na tome? Kao što jedna učesnica kaže: "Poštovanje se iskazuje tako što poštuješ emotivne razloge žene da zadrži prezime. Mužu ne diraš ti njegovo prezime." Suština je u tome da poštovanje nije u samom činu promene prezimena, već u razumevanju i prihvatanju izbora drugog ljudi.

Praktična strana priče: Birokratija, dokumenta i "brkati cike"

Ako su emocije jedna strana medalje, onda je birokratija definitivno druga. Mnoge žene, posebno one koje su pre braka ostvarile određeni profesionalni ugled, stekle diplome, naučne titule ili imovinu, strepe od papirnog dela posla. "Mislim isključivo na dokumentovan uspeh i potencijalne probleme i glavobolje sa dokumentacijom", primećuje jedna od njih.

Međutim, iskustva su podeljena. Neke žene tvrde da promena prezimena nije donela nikakve komplikacije. "Nisam imala nikakvih problema nigde, ni što se diploma tiče, niti bankovnog računa, ama baš nigde", kaže jedna udata žena. Postupak podrazumeva promenu lične karte, vozačke dozvole, pasoša, radne i zdravstvene knjižice, a zatim i obaveštavanje banaka, telefonskih operatera i slično. Za diplome i naučne titule ne menja se prezime, već se prilaže overen izvod iz matične knjige rođenih gde se u napomeni vidi promena.

Problem nastaje kada se na putu nađe neko ko nije upućen ili je jednostavno zadrt. "Prisustvovala sam sceni gde je žena pukla od muke koliko su joj zakomplikovali da promeni ime na bankovnom računu", podelila je neko iskustvo. Najveći strah mnogih žena jeste upravo susret sa neinformisanim ili predrasudnim službenicima, bilo na šalterima, bilo na graničnim prelazima, posebno kada putuju sa decom koja nose drugačije prezime.

"Idi begaj, ako ja hoću da pišem uz vetar, ne mora dete da mi ispašta zbog balkanskih pravila", izjavljuje jedna majka, ističući da se različito prezime majke i deteta neretko tumači kao potencijalan problem, zahtevajući dodatne dokumente i saglasnosti. Ovaj administrativni pritisak za mnoge je dovoljan razlog da ipak odluče da uzmu muževljevo prezime, ne zbog tradicije, već kao "liniju manjeg otpora".

Kompromisna rešenja: Dva prezimena i druge mogućnosti

Solomonovo rešenje za mnoge postaje zadržavanje svog i dodavanje muževljevog prezimena. Ovo rešenje omogućava ženi da očuva vezu sa svojim poreklom, a istovremeno simbolično prikaže pripadanje novoj porodici. "Osećam se najkompletnije", kaže žena sa dva prezimena. Iako neki smatraju da je to "nakaradno" ili predugačko za potpis, mnoge se naviknu i ističu da nisu imale većih problema u administraciji.

Postoji i mala, ali sve prisutnija grupa parova koji razmenjuju prezimena - oboje uzimaju oba prezimena, ili, u retkim slučajevima, muškarac uzima ženino prezime. To se obično dešava iz veoma specifičnih i ličnih razloga, kao što je želja da se deca iz ženinog prethodnog braka ne osećaju drugačije, ili jednostavno jer muževljevo prezime izaziva teškoće u izgovaranju u inostranstvu. "Uvek je govorio da bi bez razmišljanja uzeo moje prezime da najzad olakša sebi život po inostranstvu", pominje se u diskusiji.

Najzad, postoji opcija da se ništa ne menja. Sve veći broj žena odlučuje da zadrži svoje devojačko prezime. Njihov argument je često jednostavan: "Ja sam ja, kako god da se zovem i prezivam." Ovakva odluka sve je češća među obrazovanim ženama i u urbanim sredinama, gde se polako, ali sigurno, menjaju društvene norme.

Šta sa decom? Pravna zbrka oko dva prezimena

Pitanje dece dodatno komplikuje stvar. Po Zakonu o porodičnim odnosima u Srbiji, dete može dobiti prezime jednog ili oba roditelja. Međutim, u praksi, mnoge majke koje nisu promenile prezime nailaze na otpor prilikom pokušaja da detetu daju oba prezimena. Službenici u opštinama često tumače zakon na svoj način, tvrdeći da to "ne može" ili da može samo ako i majka ima dva prezimena. Ovo je čista zloupotreba i nesavesna primena propisa, koja izvire iz konzervativnih shvatanja i nepoznavanja zakona.

"Pošto prezime nije bitno, treba da ukinu mogućnost promene prezimena na venčanju kada je već nebitno toliko", ironično primećuje jedna od učesnica, ističući apsurd situacije u kojoj se oko nečega što "nije bitno" vodi tolika pravna i birokratska bitka.

Pritisak okoline i "aplauz na venčanju"

Odluku često prate i reakcije okoline. Na samom venčanju, kada matičar pita mladu kako će se prezivati, odgovor "Zadržavam svoje" može da izazove neprijatnu tišinu, dok "Uzimam njegovo" često prati aplauz i odobravanje gostiju, posebno muževljeve rodbine. Ovaj mali, ali značajni društveni ritual otkriva koliko je promena prezimena i dalje očekivana i podrazumevana norma.

"Najjezivija bi mi bila slika kada kod maticara krenu ovacije i navijanja od strane muzevljeve strane, a moji stoje kao posrnuli", iznosi svoje mišljenje jedna mlada. Ovakve scene mnoge doživljavaju kao primitivizam i nasilje nad ličnim izborom. Borba za svoj izbor često podrazumeva i borbu sa predrasudama i čudnim pogledima tetaka, komšija, pa čak i stranih ljudi na šalterima.

Zaključak: Vaš izbor, vaše pravilo

Na kraju, odluka o prezimenu je, i treba da ostane, lična i intimna. Treba je doneti na osnovu sopstvenih osećanja, vrednosti i životnih okolnosti, a ne pod pritiskom tradicije, muža, porodice ili straha od birokratije. Razgovor sa budućim suprugom o ovoj temi može biti dobar pokazatelj medjusobnog poštovanja i spremnosti na kompromis.

Bilo da odlučite da zadržite svoje prezime iz ljubavi prema svom identitetu, da uzmete njegovo iz želje za jedinstvom porodice, da isprobate kompromis sa dva prezimena ili čak ponudite mužu da uzme vaše - važno je da se osećate dobro u svojoj koži i da vaš izbor poštuju oni kojima je do vas stalo. Kao što je neko rekao: "Najvažnija je sreća u braku. Komentare bacite niz vodu." Prezime je skup slova, ali odluka iza njih govori mnogo o nama, našem društvu i putu koji još preostaje.